Da li znate da prosečan dom u Srbiji i svetu sadrži 3-10 litara toksičnog materijala u formi sredstava za ličnu higijenu i različitih vrsta sredstava za higijenu i pranje?
Američka Agencija za zaštitu životne sredine upozorava da je, kao rezultat prisustva sredstava za čišćenje i drugih toksičnih proizvoda u domaćinstvima, vazduh u današnjim domovima 2-5 puta zagađeniji nego vazduh izvan prostorija u kojima živimo tj. na ulicama, a u ekstremnim slučajevima i do 100 puta zagađeniji što se dovodi u vezu sa izuzetno velikim porastom različitih oboljenja.
Naime, štetne materije iz proizvoda koji se svakodnevno koriste za negu i čišćenje, najčešće dolaze u kontakt sa kožom i plućima i otuda stalno povećanje broja obolelih od ekcema i alergija.
Jedan od proizvoda za domaćinstvo koje se konstantno koristi je deterdžent za veš čija upotreba dovodi do svakodnevnog kontakta sa iritabilnim i toksičnim supstancama preko odeće na kojoj i posle pranja i ispiranja konvencionalni prašak za veš ostaje.
Deterdženti za pranje veša, koje doživljavamo kao sredstva koja čiste našu odeću i ostavljaju je svežom i mirisnom, prepuni su hemikalija koje ostaju unutar odeće koju nosimo koja je u konstantnom u dodiru sa našom kožom, što dovodi do pojave izuzetno negativnih efekata po zdravlje.
Koje se štetne supstance nalaze u deterdžentima za veš?
Četiri najštetnije supstance koje se pojavljuju u deterdžentima i koji na odeći ostaju jesu: natrijum lauril sulfat (SLS), natrijum laureth sulfat (SLES), 1,4-dioksan, optički izbeljivači i fosfati.
Istraživačke studije o navedenim supstancama ukazuju na povezanost ovih supstanci sa respiratornim iritacijama, iritacijama kože i očiju, hormonalnim poremećajima i dovode ih u vezu sa povećanim rizikom za nastanak kancerogenih promena na nivou ćelija.
Kada se upoznamo sa paletom otrovnih supstanci i kada se upoznamo sa načinima na koje štetno deluju na zdravlje ljudi prirodno je da se zapitamo na koji način je moguće da se dozvoljava prisustvo opasnih supstanci u proizvodima za pranje, ličnu higijenu i kozmetiku.
Odgovor na ovo pitanje leži u činjenici da proizvođači proizvoda za pranje veša nisu u obavezi da precizno navedu sve sastojke na deklaraciji svog proizvoda, a moguće im je i da najštetnije supstance u deklaraciji maskiraju opisnim imenima ili skraćenicama, čije je značenje nepoznato i bolje obaveštenim potrošačima.
U ovoj vrsti maskiranog navođenja prisustva određene štetne supstance u proizvodima za pranje veša ali i proizvodima za ličnu higijenu i negu, prednjači izuzetno toksičan natrijum lauril sulfat (SLS).
Natrijum lauril sulfat je surfaktant čini sastavni deo većine sredstava za čišćenje, sredstava za ličnu higijenu i kozmetičkih proizvoda pa i proizvoda za higijenu i negu beba, što je veoma zabrinjavajuće, obzirom na činjenicu da je u svetu objavljeno šesnaest hiljada dokumenata i studija o štetnosti SLS.
Obzirom na to da izuzetna štetnost natrijum lauret sulfata više nije nepoznanica veliki broj potrošača, kod nas i u svetu, prestao je da kupuje proizvode na čijim je etiketama navedeno pristustvo SLS.
Poput natrijum lauril sulfata (SLS) i natrijum laureth sulfat (skraćeno od natrijum lauril etar sulfat, ili SLES), jeste deterdžent sa visokom sposobnošću za stvaranje pene podjednako toksičan i iritantan.
1,4-dioksan spada u supstance koje se pre svega kategorišu kao kancerogene. Utvrđeno je da je potencijalno toksičan za mozak i centralni nervni sistem, bubrege, jetru i respiratorni system, a dokazano je da se lako apsorbuje kroz pluća i kožu. Na žalost, više od dve trećine deterdženata za pranje veša sadrži 1,4-dioksan.
1,4-dioksan je supstanca koju je veoma teško detektovati u proizvodima za higijenu i pranje iz prostog razloga jer je nus product SLS-a. Predstavlja dakle nečistoću i iz tog razloga ne mora da bude naveden na etiketama proizvoda. Obzirom da je zakamufliran, od 1,4-dioksana se možemo zaštiti samo ukoliko kompanija čije proizvode koristimo na etiketama svojih proizvoda odgovorno potvrdi da proizvodi ne sadrže 1,4-dioksan.
Još jedan skup veoma štetnih hemikalija koje sadrže deterženti najvećeg broja kompanija jesu optički izbeljivači tj. supstance koje stvaraju iluziju da je veš belji nego što zaista jeste jer deo nevidljivih UV zraka pretvaraju u vidljivu belu svetlost. Po svojoj prirodi izuzetno su lepljivi tako da ostaju na odeći posle pranja i ispiranja i u kontaktu sa kožom mogu izazvati iritacije.
Optički izbeljivači, koje najčešće sadrže deterdženti koji ističu da ostavljaju veš besprekorno belim nakon pranja, izazivaju bakterijske mutacije i alergijske reakcije. Optički izbeljivači su inače enzimi, a enzimi predstavljaju izuzetno jake alergene koji izazivaju ekceme.
Jedinjenja koja izazivaju posebnu zabrinutost su ftalati. Reč je o grupi hemikalija koje su zadužene za davanje mirisa deterdžentima i omekšivačima za veš koji dugo osaje na našoj odeći, a samim tim i utiču na organizam preko kože. Ftalati koji daju mirisne note za koje se potrošači vezuju, odgovorni su za narušavanje hormonalnog balansa u telu i mogu da izazovu mnoge negativne posledice po zdravlje, posebno kod beba i dece.
Osim navedenih supstanci ukoliko vaše dete ima alergije ili ekceme proverite da li se u sastavu sredstva kojim perete veš ima navoda koji sadrže sledeće nazive iza kojih se kriju potencijalni iritansi za vaše dete: fosfati, sulfati, surfaktanti, enzimi, tenzidi.
Na žalost, lista štetnih supstanci je beskrajna tako da je nemoguće ukazati na sve hemikalije koje štete ljudskom organizmu i prirodi a koji se nalaze u sredstvima za pranje.
Točkovi napretka su spori, ali se ipak okreću.
U međuvremenu, postoji par relativno bezbolanih koraka koje treba preduzeti da bi se smanjila izloženost toksinima i sačuvalo zdravlje i životna sredina.
Najbolja preporuka koju vam možemo dati je sledeća:
Postanite pažljiv čitač deklaracija i etiketa proizvoda!
I naravno, nemojte koristiti sredstva za pranje koje u sastavu sadrže štetne supstance, a to su pre svega one koje su navedene u formi skraćenica izraženih velikim slovima kao što su pomenuti SLS, SLES, ALS, PEG, EDTA, DEA, cocamide DEA i lauramide DEA (srodne hemikalije: MEA i TEA)
Zatim vodite računa da proizvodi ne sadrže: mireth, oleth, laureth, ceteareth, i svaki drugi „eth„, polietilen, polietilen glikol, polioksetilen, oksinol, fenol.
Pogledajte posebno da li je na proizvodu navedeno i koje supstance određeni proizvod „ne sadrži …“ jer proizvođači još uvek nisu obavezni po zakonu da navedu šta je u proizvodu, pa od pomoći može biti oznaka „ne sadrži …“.
Međutim, obzirom da ima veoma poznatih brendova koji pored oznaka “hipoalergen”, “biorazgradjiv” ili „ne sadrži …“ (u Srbiji najčešće “ne sadrži boje i mirise”) u svoje proizvode dodaju supstance na koje smo vam skrenuli pažnju u ovom tekstu, a koje spadaju u kategoriju onih koji ugrožavaju prirodu i zdravlje čoveka, potrudite se da isčitate deklaracije proizvoda do kraja.
Dakle iako je na deterdžentu navedeno da ne sadrži boje i mirise ili je hipoalergen i biorazgradljiv, to ne znači da ne sadrži SLS koji je na deklaraciji naveden pod jednim od niza imena iza kojih se može kriti ili veoma štetan 1,4-dioksan te neki od optičkih izbeljivača.
Ono što je važni i korisno za nas jeste da naučimo da sa lakoćom prepoznamo sporne supstance u cilju očuvanja zdravlja. Naša preporuka je da se zarad svog zdravlja prilikom čitanja deklaracija naoružate strpljenjem obzirom da su deklaracije proizvoda koje kriju navedene supstance ispisane vrlo sitnom slovima tako da će ovaj posao zahtevati solidan trud i želju za neodustajanjem na koje proizvođači ove vrste proizvoda, na žalost, računaju.
Zdravi i veseli bili!
Vaša Fitaky ♥
Bez hemikalija i toksina. Bez atopijskog dermatitisa, osipa, suve kože i ekcema.
Bez brige.
* Tekst je opšte informativne prirode. Za sve zdravstvene probleme koje ima vaše dete obratite se lekaru.
